Трговински уговори

Свјетска трговинска организација (ЊТО) једина је глобална међународна организација која се бави правилима трговине међу државама. У средишту су споразуми Свјетске трговинске организације, договорени и потписани од стране већине свјетских трговачких нација и ратифицирани у њиховим парламентима. Циљ је помоћи произвођачима робе и услуга, извозницима и увозницима у пословању.

Више информација на линковима: https://www.wto.org/english/tratop_e/tradfa_e/tradfa_e.htm i https://www.tfadatabase.org/en/measures

Свјетска царинска организација (ЊЦО), основана 1952. године као Вијеће за царинску сурадњу (ЦЦЦ), неовисно је међувладино тијело чија је мисија повећати ђелотворност и учинковитост царинских управа.

Данас ЊЦО представља 185 царинских управа диљем свијета које заједно обрађују приближно 98% свјетске трговине. Као глобално средиште царинске експертизе, ЊЦО је једина међународна организација с компетенцијом у царинским питањима и с правом се може назвати гласом међународне царинске заједнице.

Више информација на линку: https://www.wcoomd.org/en/Topics/Facilitation/Instrument%20and%20Tools/Conventions/pf_revised_kyoto_conv/Kyoto_New

Еуропска унија (кратица ЕУ), економска је и политичка унија, јединствена међувладина и наднационална заједница еуропских држава, настала као резултат процеса сурадње и интеграције који је започео 1951. године између шест држава (Белгије, Француске, Њемачке, Италије, Луксембурга и Низоземске). Еуропска унија формално је успостављена 1. студенога 1993. године ступањем на снагу Уговора о Еуропској унији (познатији као Уговор из Маастрицхта). Еуропска унија је једина организација ове врсте на свијету, и због тога ју је понекад тешко дефинирати. То је организација која стално мијења и надограђује политике у којима ђелује. Тренутно се може дефинирати као федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити околиша; конфедерација у друштвеној и господарској политици, заштити потрошача, унутарњој политици; и као међународна организација у вањској политици.

Еуропска унија данас има 27 држава чланица. Простире се на 4 233 255.3 км², а има око 447 милијуна становника.

Прва држава у повијести која је 31. сијечња 2020. изашла из Еуропске уније је Уједињено Краљевство, чија влада је 29. ожујка 2017., након референдума одржаног у липњу 2016., поднијела захтјев за раздруживање Уједињеног Краљевства од Еуропске уније. Тиме је Еуропска унија која се од свог оснутка увијек ширила по први пута у својој повијести остала без једне државе чланице.

Опорезивање и царинска унија – Овај ођел Комисије одговоран је за политике ЕУ-а о опорезивању и царинама. Више информација на линку: https://commission.europa.eu/about-european-commission/departments-and-executive-agencies/taxation-and-customs-union_en

ЦЕФТА (енг: Централ Еуропеан Фрее Траде Агреемент) је вишестрани (мултилатерални) уговор о слободној трговини. Пуни назив на хрватском јест Уговор о измјени и допуни и приступању Средњоеуропском уговору о слободној трговини. Скраћени назив јест ЦЕФТА 2006.

Sтранке су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Молдавија, Србија и УНМИК/Косово. Прије свог уласка у Еуропску унију, странке су биле и Бугарска, Чешка, Хрватска, Мађарска, Пољска, Румуњска, Словачка, Словенија.

Уговор о оснивању ЦЕФТА-е потписале су 21. просинца 1992. Пољска, Мађарска и Чехословачка у Кракову у Пољској. Словенија се придружила у сијечњу 1996., Румуњска у српњу 1997., Бугарска у сијечњу 1999., Хрватска 6. просинца 2002., Сјеверна Македонија 2006., а Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Молдавија и Србија године 2007. Косово је ушло у ЦЕФТА-у 2007. док је било унутар државних граница Републике Србије.

Више информација на линку: https://cefta.int/

To top